[ Pobierz całość w formacie PDF ]
pokulja niz kièmu. Odskoèio je i zakotrljao se po tlu. Tek tada je primetio
brze, auatave zvuke koji su se pojavili pre nego ato je pogoðen i prepoznao je
oèevu elektromagnetnu puaku. Odmah potom zaèu se i Cermovo oru~je.
Svi sistemi su mu se grèili. Noge su mu bile ukoèene od bola i nije
mogao da se pridr~i kad se vremenjak pod njim otvorio. Oatro kamenje se
odvajalo od ivice i seklo ga po licu.
Èitav svet se pretvorio u oblak bola. Cermovi prodorni pucnji i oèevo
rap-rap-rap zvuèali su priguaeno u aupljem vazduhu. Njih dvojica neprekidno su
pucali. Tobi i dalje nije video metu, ali metalni miris je bio joa jaèi.
Kroz èula zaèu Kvatino osobeno vuum vuum. Koristila je oru~je koje kvari
unutraanje veze i mo~e da uniati maakin um ako se dobro nacilja. Sada su svi
vikali, ali njemu se to èinilo veoma daleko. Nisu dobili vizuelnu sliku
Bogomoljke, a glasovi su im postajali sve slabiji kako su se udaljavali.
Tobi je s mukom ustao. Izvukao je iz d~epa komad tkanine da zaustavi
krvarenje na temenu i obrazu. I dalje pucnjava. A onda ju je ugledao. U èulima
mu se talasala praznina.
Jedan pucanj proðe tik kraj njega. Zabolelo ga je, ali nije mu oatetio
unutraanjost. To je uèinilo neato drugo, pre nego ato je stigao da reaguje.
- dve kolone prilika u trku sreæu se na suvoj ravnici. Ljudi se divlje
smeju, kezeæi se kroz prljave kacige, pljeskaju jedni druge po ramenima. Dve
Porodice nisu se srele godinama, a sada su naiali jedni na druge. Rukovi i
Biaopovi. Va~ni su samo ukus i dodir, pritisak toplog i mirisnog tela,
smrdljivog i slanog. Grljenje i tapaanje. Jecaji dok stari prijatelji gledaju
jedni drugima izborana, umorna lica. Uskomeaana reka prièe, promuklih uzvika,
smeha -
Doalo je toliko brzo da je u prvi mah imao samo oseæanje uboda. Nezgodan
svrab, kao pred kijanje. Toliko brzo da nije razmialjao, samo je reagovao.
Potom je ugledao sklop aipki kako se kreæe u obli~njem gustiau. Na manje od
sto metara.
Sporo, sporo, kao pod vodom. Pucao je u nju i promaaio. Bogomoljkina
polja odbijala su gotovo sve sem direktnog udara. Pucanj je morao biti
pa~ljivo planiran da bi oatetio njene slojevite umove odbrane.
Potrèao je niz jarugu koja je pucketala i otvarala se pod njim. Energija
pevea poigravala je u plavo-belim lukovima gde god bi stupio nogom. Znao je da
od bola ne vidi sasvim dobro.
Opet pucnji i lomljava i sve poèe da se udaljava od njega u gustom,
zamagljenom vazduhu.
Cermo vrisnu. Njegov krik zagluaio je kom.
Bogomoljkin zadah postajao je jaèi.
Tobi se iskobelja iz jaruge. Vremenjak se penio i kuljao naviae kao kad
se roje spore. Popucao je i rascepio se. Velike cik-cak linije hitale su ka
grmlju ato je kiselo zaudaralo.
Potrèao je ka zvucima udara. Uzbrdo. Spotakao se, ustao i nastavio.
- usred slavlja zaèulo se sna~no spang i bujica prièe pretvorila se u
krike. Vrisku. Tela su padala, druga su pokuaavala da ih uhvate. Zapanjena,
bela lica. Oatri zvuci bili su elektromagnetni pucnji, a Bogomoljka je bila
taèkica na dalekoj padini koja je ciljala u tek spojene ljude, veoma pazeæi da
gaða uvek u po jednu priliku u trku. Obarala ih je redom i izvlaèila sr~ iz
primata dok su njihova siæuana svetla treperila i poèinjala da se gase. Bol,
seæanja, radost, sive tuge, meki snovi - sve se slivalo u nju. Sve je bilo
snimljeno. -
Zateturao se od snage tog praska. Gde je ona?
Ovde je grmlje bilo visoko, a kr~ljavo drveæe visilo je nad njima. Preko
koma je dobio pisak od oca, pa joa jedan od Cerma. Na topo mapi Cermo je bio
na padini, a osvetljeni Kilin se udaljavao od njega, iduæi uzbrdo.
Tobi skrete uzbrdo. Morao je da se probija kroz nekakvo ~ilavo ~bunje i
potpuno neoèekivano naiaao je na oca.
Kilin je bio bled. "Gadno je sredila Cerma."
"Pratia je?"
"Prilièno dobro sam je pogodio, ostavlja miris."
Zadah je sad bio metalan i uljast. Tobi je znao da pravi podaci koje
njegovi sistemi primaju uopate nisu mirisi, ali u njemu su se spajali sa
seæanjima i pretvarali u projekciju koja je treperila u njemu.
Bilo je mnogo drugih znakova. Rasuti delovi proaarali su ~bunje
narand~astom i purpurnom bojom. Delovi Bogomoljke. Kraj jednog drveta le~ala
je spr~ena kukuljica. "Èuvaj se", reèe otac. Pa~ljivo su je zaobiali, ali bila
je mrtva.
"Tata, ona mi je maloèas poslala seæanja."
"Pokuaava da te zbuni."
"Mislim da nije to."
"Izgledaa oaamuæeno."
"Dobro mi je."
"Pogodila te je?"
Tobi klimnu, hvatajuæi vazduh.
"Mo~da je trebalo da ostanea sa Cermom."
"Mogu da izdr~im."
"Nisam to mislio."
"Cermo nije dobro."
"Vratiæu se do njega malo kasnije."
Na topo mapi video je Kvat, prilièno daleko. Blokirala je Bogomoljki
odstupnicu. "Blizu je. Oseæaa miris?"
"Sad je imamo, prokletinju", reèe Kilin.
"Nije pokuaavala da me sredi. Nije pokuaavala..."
"Mani to. To je pogodak u telo", aapnu Kilin.
I bio je. Te~ak zadah neèega nalik na patnju le~ao je u vazduhu kad su
stigli do grupice èvornovatog drveæa i guste aikare. Iali su ato su tiae
mogli, mada je sada brzina bila najva~nija.
Bogomoljka je stajala oslonjena o drveæe. Granje joj je virilo kroz
otvore. Dok joj se polako pribli~avao, Tobi pomisli kako izgleda kao da je
drveæe izraslo iz Bogomoljkinog tela, i da je sada ona spoj organskog i
maainskog.
Video joj je leða, crno-siva i ogromna, spojeve stopljene sa slo~enim
[ Pobierz całość w formacie PDF ]