[ Pobierz całość w formacie PDF ]
pokulja niz ki�mu. Odsko�io je i zakotrljao se po tlu. Tek tada je primetio
brze, auatave zvuke koji su se pojavili pre nego ato je pogo�en i prepoznao je
o�evu elektromagnetnu puaku. Odmah potom za�u se i Cermovo oru~je.
Svi sistemi su mu se gr�ili. Noge su mu bile uko�ene od bola i nije
mogao da se pridr~i kad se vremenjak pod njim otvorio. Oatro kamenje se
odvajalo od ivice i seklo ga po licu.
�itav svet se pretvorio u oblak bola. Cermovi prodorni pucnji i o�evo
rap-rap-rap zvu�ali su priguaeno u aupljem vazduhu. Njih dvojica neprekidno su
pucali. Tobi i dalje nije video metu, ali metalni miris je bio joa ja�i.
Kroz �ula za�u Kvatino osobeno vuum vuum. Koristila je oru~je koje kvari
unutraanje veze i mo~e da uniati maakin um ako se dobro nacilja. Sada su svi
vikali, ali njemu se to �inilo veoma daleko. Nisu dobili vizuelnu sliku
Bogomoljke, a glasovi su im postajali sve slabiji kako su se udaljavali.
Tobi je s mukom ustao. Izvukao je iz d~epa komad tkanine da zaustavi
krvarenje na temenu i obrazu. I dalje pucnjava. A onda ju je ugledao. U �ulima
mu se talasala praznina.
Jedan pucanj pro�e tik kraj njega. Zabolelo ga je, ali nije mu oatetio
unutraanjost. To je u�inilo neato drugo, pre nego ato je stigao da reaguje.
- dve kolone prilika u trku sre�u se na suvoj ravnici. Ljudi se divlje
smeju, keze�i se kroz prljave kacige, pljeskaju jedni druge po ramenima. Dve
Porodice nisu se srele godinama, a sada su naiali jedni na druge. Rukovi i
Biaopovi. Va~ni su samo ukus i dodir, pritisak toplog i mirisnog tela,
smrdljivog i slanog. Grljenje i tapaanje. Jecaji dok stari prijatelji gledaju
jedni drugima izborana, umorna lica. Uskomeaana reka pri�e, promuklih uzvika,
smeha -
Doalo je toliko brzo da je u prvi mah imao samo ose�anje uboda. Nezgodan
svrab, kao pred kijanje. Toliko brzo da nije razmialjao, samo je reagovao.
Potom je ugledao sklop aipki kako se kre�e u obli~njem gustiau. Na manje od
sto metara.
Sporo, sporo, kao pod vodom. Pucao je u nju i promaaio. Bogomoljkina
polja odbijala su gotovo sve sem direktnog udara. Pucanj je morao biti
pa~ljivo planiran da bi oatetio njene slojevite umove odbrane.
Potr�ao je niz jarugu koja je pucketala i otvarala se pod njim. Energija
pevea poigravala je u plavo-belim lukovima gde god bi stupio nogom. Znao je da
od bola ne vidi sasvim dobro.
Opet pucnji i lomljava i sve po�e da se udaljava od njega u gustom,
zamagljenom vazduhu.
Cermo vrisnu. Njegov krik zagluaio je kom.
Bogomoljkin zadah postajao je ja�i.
Tobi se iskobelja iz jaruge. Vremenjak se penio i kuljao naviae kao kad
se roje spore. Popucao je i rascepio se. Velike cik-cak linije hitale su ka
grmlju ato je kiselo zaudaralo.
Potr�ao je ka zvucima udara. Uzbrdo. Spotakao se, ustao i nastavio.
- usred slavlja za�ulo se sna~no spang i bujica pri�e pretvorila se u
krike. Vrisku. Tela su padala, druga su pokuaavala da ih uhvate. Zapanjena,
bela lica. Oatri zvuci bili su elektromagnetni pucnji, a Bogomoljka je bila
ta�kica na dalekoj padini koja je ciljala u tek spojene ljude, veoma paze�i da
ga�a uvek u po jednu priliku u trku. Obarala ih je redom i izvla�ila sr~ iz
primata dok su njihova si�uana svetla treperila i po�injala da se gase. Bol,
se�anja, radost, sive tuge, meki snovi - sve se slivalo u nju. Sve je bilo
snimljeno. -
Zateturao se od snage tog praska. Gde je ona?
Ovde je grmlje bilo visoko, a kr~ljavo drve�e visilo je nad njima. Preko
koma je dobio pisak od oca, pa joa jedan od Cerma. Na topo mapi Cermo je bio
na padini, a osvetljeni Kilin se udaljavao od njega, idu�i uzbrdo.
Tobi skrete uzbrdo. Morao je da se probija kroz nekakvo ~ilavo ~bunje i
potpuno neo�ekivano naiaao je na oca.
Kilin je bio bled. "Gadno je sredila Cerma."
"Pratia je?"
"Prili�no dobro sam je pogodio, ostavlja miris."
Zadah je sad bio metalan i uljast. Tobi je znao da pravi podaci koje
njegovi sistemi primaju uopate nisu mirisi, ali u njemu su se spajali sa
se�anjima i pretvarali u projekciju koja je treperila u njemu.
Bilo je mnogo drugih znakova. Rasuti delovi proaarali su ~bunje
narand~astom i purpurnom bojom. Delovi Bogomoljke. Kraj jednog drveta le~ala
je spr~ena kukuljica. "�uvaj se", re�e otac. Pa~ljivo su je zaobiali, ali bila
je mrtva.
"Tata, ona mi je malo�as poslala se�anja."
"Pokuaava da te zbuni."
"Mislim da nije to."
"Izgledaa oaamu�eno."
"Dobro mi je."
"Pogodila te je?"
Tobi klimnu, hvataju�i vazduh.
"Mo~da je trebalo da ostanea sa Cermom."
"Mogu da izdr~im."
"Nisam to mislio."
"Cermo nije dobro."
"Vrati�u se do njega malo kasnije."
Na topo mapi video je Kvat, prili�no daleko. Blokirala je Bogomoljki
odstupnicu. "Blizu je. Ose�aa miris?"
"Sad je imamo, prokletinju", re�e Kilin.
"Nije pokuaavala da me sredi. Nije pokuaavala..."
"Mani to. To je pogodak u telo", aapnu Kilin.
I bio je. Te~ak zadah ne�ega nalik na patnju le~ao je u vazduhu kad su
stigli do grupice �vornovatog drve�a i guste aikare. Iali su ato su tiae
mogli, mada je sada brzina bila najva~nija.
Bogomoljka je stajala oslonjena o drve�e. Granje joj je virilo kroz
otvore. Dok joj se polako pribli~avao, Tobi pomisli kako izgleda kao da je
drve�e izraslo iz Bogomoljkinog tela, i da je sada ona spoj organskog i
maainskog.
Video joj je le�a, crno-siva i ogromna, spojeve stopljene sa slo~enim
[ Pobierz całość w formacie PDF ]
